Umetnost, Heroizam i Duhovne Vrednosti: Evolucija Ljudskih Motiva

Kako ljudi sazrevaju, njihove želje evoluiraju od sebičnih ka čovečnijim. Početne želje često su usmerene na ličnu korist, zatim na dobrobit porodice, a konačno na dobrobit celog društva. Veliki ljudi i stvaraoci dostizali su najuzvišenije stepenice ljudskih želja i delovanja.

Glavni aspekt čovekovog delovanja jeste nedostatak kako materijalnih, tako i vrednosnih dobara. Dok je nedostatak materijalnih dobara svima poznat, nedostatak vrednosnih dobara često postaje očigledan tek u trenucima krize. Veliki umetnici, svetitelji i stvaraoci osećali su ovaj nedostatak kako u sebi, tako i u društvu, i težili su da se kroz saosećanje poistovete sa velikim delom društva.

Ovi pojedinci, motivisani iskrenom željom za savršenstvom, stvarali su remek-dela umetnosti, herojska dela i velika dobročinstva. Njihova dela nisu nastajala iz savršenstva, već iz duboke unutrašnje potrebe da zadovolje svoje najuzvišenije želje. Ambivalentan čovek kroz svoje motive i akciju često traži duševni mir i ispunjenost, što se može uporediti sa mitom o androginima iz Platonovog dela "Gozba".

 Prema ovom mitu, prvobitni ljudi su imali oba pola u jednom telu i bili su izuzetno lepi. Svesni svojih kvaliteta, postali su arogantni zbog svoje savršenosti, što je izazvalo gnev Zevsa, koji ih je podelio na muško i žensko. Od tada, oba pola tragaju za partnerom kako bi dostigli celovitost.

 Pitanje koje se postavlja jeste: da li ljudi, u potrazi za celovitošću i krajnjim zadovoljenjem svojih fizičkih i duhovnih potreba, deluju na sličan način? U Jevanđelju, Isus govori o izvoru sa kojeg ljudi neće ožedneti. Po mom skromnom mišljenju, ovo se odnosi na duhovne vrednosti koje ispunjavaju čoveka i oslobađaju ga suvišnih želja.

 Kroz ovo razmišljanje, vidimo da su želje, bilo da su materijalne ili duhovne, u stalnom procesu evolucije. Umetnost, herojska dela i duhovne vrednosti svi su izrazi ove ljudske potrage za savršenstvom i celovitošću.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Od logike do Logosa: o uređenju čovekovog bića

Postoji jedna neobična sličnost između različitih oblasti ljudskog života. Matematičar traži zakonitost u prostoru apstraktnih struktura. Ekonomista pokušava da razume racionalnost izbora u svetu ograničenih resursa. Logičar ispituje pravilnost zaključivanja. U svim tim slučajevima čovek pokušava da pronađe red koji se nalazi iza mnoštva pojedinačnih pojava . Ali šta ako se isto pitanje može postaviti i čovekovom unutrašnjem životu? Da li i čovek može biti uređen? Da li njegove misli, osećanja, vrednosti, želje i postupci mogu prestati da budu skup nepovezanih sila i postati jedna celina? I, još dublje: prema kojem principu bi trebalo da budu uređeni? U hrišćanskoj tradiciji odgovor na ovo pitanje može se pronaći u pojmu Logosa . Logika i intuicija Na prvi pogled, logika i intuicija izgledaju kao suprotnosti. Logika zahteva obrazloženje, dok intuicija često daje odgovor pre nego što smo sposobni da ga obrazložimo. Ali da li se one zaista moraju suprotstavljati? Uzmimo šahistu....
Прикажи све

Da li matematika opisuje svet - ili ga čini mogućim?

Postoji čudna koincidencija u srcu nauke. Riman je 1854. osmislio geometriju čisto u glavi, bez ikakve veze sa fizičkim svetom. Šezdeset godina kasnije, Einstein je otkrio da je to tačno geometrija prostora-vremena. Slučajnost? Možda. Ali ona se ponavlja iznova i iznova - i to nas nešto pita. Fizičar Eugene Wigner je 1960. napisao čuveni esej o "nerazumnoj efektivnosti matematike u prirodnim naukama." Nije znao kako da objasni zašto apstraktne tvorevine ljudskog uma tako savršeno opisuju fizičku realnost. Ni danas ne znamo. Ali pitanje je postalo još oštrije. Broj kao identitet U svakodnevnom životu, identitet je nešto intimno - ime, lice, priča. U fizici, identitet je brutalno matematički. Elektron nije "ovaj" elektron - on je skup kvantnih brojeva: masa 9,1 × 10⁻³¹ kg, naelektrisanje -1,6 × 10⁻¹⁹ C, spin ½. Dva elektrona su apsolutno, potpuno nerazlučiva. Nema dva elektrona koji se razlikuju kao dva kamena u reci. Oni su identični jer su isti broj. To znači nešto ...
Прикажи све

Duh šaha: od Morfija do Magnusa – putovanje kroz statiku i dinamiku

  Uvod: Šah kao ogledalo duha Šah nije samo igra figura i poteza. On je ogledalo načina na koji čovek razume red i haos, zakon i volju, pravdu i pobedu. Svaka partija, svaki potez, odražava unutrašnji dijalog između statike i dinamike, između principa koji postoje i sile koja ih pokreće. Postavlja se pitanje: da li je šah potraga za istinom ili borba volje? Od Morfija do Magnusa, kroz vekove i epohe, igrači su interpretirali šah upravo kroz ovu dijalektiku — svaki na svoj način Morfi: Prirodna dinamika Na početku istorije šaha, kada su figure još bile samo energija u pokretu, Morfi pokazuje čistu dinamiku . Njegove partije nisu teorija; one su instinkt, ritam i razvoj. Svako otvaranje, svaka linija, prirodno vodi ka centru ili protivničkom kralju, gotovo bez razmišljanja, ali sa potpunom efektnošću. Morfi je duh koji još ne zna da je duh. On pokazuje da kretanje ima smisao samo u sebi — početak istine o šahu, ali još bez strukture koja bi ga obuzdala. Nimcovič: Ideja i zakon ...
Прикажи све