Постови

Od logike do Logosa: o uređenju čovekovog bića

Postoji jedna neobična sličnost između različitih oblasti ljudskog života. Matematičar traži zakonitost u prostoru apstraktnih struktura. Ekonomista pokušava da razume racionalnost izbora u svetu ograničenih resursa. Logičar ispituje pravilnost zaključivanja. U svim tim slučajevima čovek pokušava da pronađe red koji se nalazi iza mnoštva pojedinačnih pojava . Ali šta ako se isto pitanje može postaviti i čovekovom unutrašnjem životu? Da li i čovek može biti uređen? Da li njegove misli, osećanja, vrednosti, želje i postupci mogu prestati da budu skup nepovezanih sila i postati jedna celina? I, još dublje: prema kojem principu bi trebalo da budu uređeni? U hrišćanskoj tradiciji odgovor na ovo pitanje može se pronaći u pojmu Logosa . Logika i intuicija Na prvi pogled, logika i intuicija izgledaju kao suprotnosti. Logika zahteva obrazloženje, dok intuicija često daje odgovor pre nego što smo sposobni da ga obrazložimo. Ali da li se one zaista moraju suprotstavljati? Uzmimo šahistu....
Постави коментар
Прикажи све

Duhovne vrednosti kao maska psihičke energije i odgovor na slobodu

Postoji jedna radikalna mogućnost: da ono što nazivamo duhovnim vrednostima — umetnost, religija, moral — nije zasebna "viša sfera", već rezultat načina na koji čovek upravlja sopstvenom psihičkom energijom i sopstvenom slobodom. Zašto baš ova osa, a ne neka druga — recimo strah od smrti, kako bi rekao Beker, ili potraga za smislom, kako bi rekao Frankl? Zato što energija i sloboda nisu još jedna sadržajna teza pored drugih, već formalni uslovi koji moraju biti rešeni pre nego što bilo kakav sadržaj — pa i strah od smrti ili potraga za smislom — uopšte može da se organizuje. Frojd, Jung i From se razlikuju u tome šta rade sa energijom i slobodom, ali se svi nalaze na istom terenu: šta čovek radi kada želja ne može direktno da se ispuni, i kada nema gotov odgovor na to šta bi trebalo da bude. Sve velike teorije o čoveku, od psihoanalize do filozofije, mogu se posmatrati kao različiti odgovori na isto pitanje: šta se dešava sa čovekom kada njegove želje ne mogu da se ispune ne...
Постави коментар
Прикажи све

Matematika, vreme i entropija

 Šta ako "tok vremena" nije osobina univerzuma, već način na koji ga čitamo? Zamislimo univerzum u kome ne postoji fundamentalno "pre" i "posle" — samo kompletna struktura svih mogućih stanja. Ipak, unutar tog istog univerzuma, iskustvo je potpuno drugačije: događaji imaju smer, sećanja idu samo unazad, a budućnost ostaje otvorena. Ova napetost između matematičke simetrije i fizičkog iskustva nalazi se u samom temelju moderne fizike. 1. Prostor-vreme i asimetrija u simetriji U relativnosti, prostor i vreme ulaze u istu geometrijsku strukturu — ali ne na isti način. Razlika nije samo tehnička. Kada merimo rastojanje između dve tačke u prostoru, možemo ići duž bilo kog puta i zbrojiti ga. Kada merimo "rastojanje" između dva događaja u prostor-vremenu, predznak vremenskog doprinosa je obrnut u odnosu na prostorni — što znači da dve tačke koje su fizički udaljene mogu imati nultu ili čak imaginarnu "prostor-vremensku razdaljinu". Ova geomet...
Постави коментар
Прикажи све

Četiri oblika čoveka koji se ne mogu pomiriti

    Kođiro, Musaši, Johan i Tenma Kođiro i Musaši (Vagabond, Takehiko Inoue) · Johan i Tenma (Monster, Naoki Urasava) --- Postoje likovi koji ne ostaju u priči. Oni ostaju u čoveku kao napetost koja se ne razrešava. Ne kao sećanje. Nego kao sudar mogućnosti. Između onoga što jeste, onoga što postaje, onoga što se raspada i onoga što odbija da se preda — ne nalazi se naracija. Nalazi se čovek u stanju stalnog lomljenja.   Kođiro — pre pucanja razdvajanja Postoji stanje u kojem prisustvo još nije svesno sebe. Kođiro ne misli svet. Ne posmatra ga. Ne pretvara ga u problem koji čeka rešenje. On mu prethodi — u onom smislu u kojem voda prethodi talasu: nije izvan, nije unutra, nego pre nego što ta razlika postane moguća. Njegova jednostavnost nije mir. Mir pretpostavlja nekoga ko ga oseća. Kođiro je pre tog nekoga. I upravo tu leži ono što ga čini nepodnošljivim za sve koji su već pali na drugu stranu: nije da je pronašao spokojstvo — nego da još nije izgubio celovitost čije p...
Постави коментар
Прикажи све

Tri odgovora na tamu: Betmen, Džoker i Harvey Dent

  Postoje priče koje posmatramo, i postoje priče koje nas posmatraju. Priče koje, poput ogledala, ne otkrivaju samo junake na platnu već i skrivene obrise naše sopstvene prirode. Među njima se posebno izdvaja The Dark Knight — film koji je odavno prevazišao granice žanra superheroja i postao gotovo moderna tragedija o čoveku, patnji i izboru. Mnogi će reći da je to priča o sukobu dobra i zla. Ali možda je istina složenija. Možda je to priča o tri čoveka koji su pogledali u istu tamu — i izabrali tri različita puta. Jer patnja ne oblikuje sve ljude isto. Nekoga učini snažnijim. Nekoga slomi. Nekoga pretvori u podsmeh svetu. Iz perspektive Carl Gustav Jung, mogli bismo reći da film prikazuje tri različita odnosa prema onome što je nazivao senkom — mračnim, potisnutim delom ljudske prirode, silom koja može biti uništenje, ali i izvor transformacije. Betmen — čovek koji je ukrotio tamu Najveća zabluda o Betmenu jeste da je on simbol svetlosti. Nije. Batman je čovek tame. Dete koje je g...
Постави коментар
Прикажи све

Hijerarhija bića i hijerarhija puta: između ideje i njenog osvajanja

Postoji tiha pretpostavka koja prati ljudski razum: da je svet, ako je uređen, ujedno i dostupan. Da sve što postoji može, makar u načelu, biti dosegnuto. Da između istine i puta ka istini ne postoji nepremostiva razlika. Ali matematika – hladna, precizna i gotovo asketska – u jednom trenutku počinje da razbija ovu veru. Ne naglo. Ne nasilno. Već kao pukotina koja se širi kroz savršenu strukturu. I – Hijerarhija bića Kada posmatramo brojeve, vidimo uzor savršenog poretka: prirodni, celi, racionalni, realni, kompleksni. Svaki novi nivo ne negira prethodni, već ga obuhvata i nadilazi. Od diskretnog ka kontinuiranom, od konačnog ka neprekidnom, od ograničenog ka zatvorenom i potpunom. U tom kretanju postoji nešto gotovo metafizičko. Platon u svetu ideja vidi savršene oblike upravo zato što je matematika njihova najčistija senka – jedino mesto gde struktura postoji bez otpora, bez trenja, bez gubitka. Ovde nema napora. Postoji samo forma. II – Hijerarhija puta Paralelno sa tim sve...
Постави коментар
Прикажи све

Da li matematika opisuje svet - ili ga čini mogućim?

Postoji čudna koincidencija u srcu nauke. Riman je 1854. osmislio geometriju čisto u glavi, bez ikakve veze sa fizičkim svetom. Šezdeset godina kasnije, Einstein je otkrio da je to tačno geometrija prostora-vremena. Slučajnost? Možda. Ali ona se ponavlja iznova i iznova - i to nas nešto pita. Fizičar Eugene Wigner je 1960. napisao čuveni esej o "nerazumnoj efektivnosti matematike u prirodnim naukama." Nije znao kako da objasni zašto apstraktne tvorevine ljudskog uma tako savršeno opisuju fizičku realnost. Ni danas ne znamo. Ali pitanje je postalo još oštrije. Broj kao identitet U svakodnevnom životu, identitet je nešto intimno - ime, lice, priča. U fizici, identitet je brutalno matematički. Elektron nije "ovaj" elektron - on je skup kvantnih brojeva: masa 9,1 × 10⁻³¹ kg, naelektrisanje -1,6 × 10⁻¹⁹ C, spin ½. Dva elektrona su apsolutno, potpuno nerazlučiva. Nema dva elektrona koji se razlikuju kao dva kamena u reci. Oni su identični jer su isti broj. To znači nešto ...
Постави коментар
Прикажи све