Boje koje nisu imale imena
ROĐENJE U TIŠINI "Bilo je posle ponoći," šaptala je majka, prstima nervozno prelazeći preko ožiljka na podlaktici gde joj je bio ugraden regulator dopamina. "Toliko je bilo tiho da sam čula kako mi krv teče venama. A onda si ti—" Zastala je. Uvek bi zastajala na tom mestu, dok joj se oči mutile od sećanja koje nije smela da ima. Komšijska vrata su se otvorila sa mehaničkim škljocanjem. "Prekršaj A-47!" oglasio se hladan glas iz mraka. "Novorođenče proizvodi neregulisanu buku od 87 decibela." Video sam oca kako stoji na pragu, ruke savijene u čudnom položaju između molbe i predaje. "Molim vas, to je samo beba—" "Kazna: tri dana bez dopamina," presekao je mehanički glas. Otac je samo spustio glavu i pružio ruku skeneru. Čuo sam kako mu čip škljocne dok su mu oči postajale prazne. Prva reč koju sam čuo nije bila majčina pesma. Bila je "prekid" , izgovorena tako jasno i hladno da sam instinktivno stisnuo pesnice. Š...